понедељак, 11. фебруар 2013.

понедељак, 4. фебруар 2013.

AMETISTOV VOLŠEBNI VILAJET

Tamo su čudni crepovi iz Renesanse, koji nas čuvaju od zaborava, ciglice prosute po putu, koje nas vode do Oza, duhovi zarobljeni u bocama, Pandorine kutije, svećnjaci i drangulije, beli kamenčići koje je Ivica brižno prosuo da spasi svoju sestru i sebe, stvari koje nas podsećaju da imamo dušu, da smo živi i da je večnost samo tren. Tamo gde je život moguć i da bajke postoje i da je tuga ponekad lepa. Da postoji pustinja ali u njoj najlepši cvet i bistri izvor sa hladnom vodom i zvezdano nebo kao kaleidoskop i Sunce, narandžasto, prijateljsko i svež vazduh i osećaj  da je lepo biti ovde... Uđite, slobodno.
 Bez mašte smo svi isti.